Feminizam i renesansa
Amerikanke danas žive u istoj zemlji u kojoj su živele i početkom dvadesetih godina prošlog veka, ali jedno je sigurno – žive u potpuno novom svetu!
Danas posmatramo milione žena dok uživaju u svojim elektronskim, modernim ili tradicionalnim cigaretama, lagodno i bez ikakvih naznaka da je samo nekoliko decenija ranije sve bilo drugačije…
Zamislite sad ovaj scenario:
Žena s početka XX veka pali svoju cigaretu na ulici i uživa u svojih par minuta mira. TA žena automatski biva okarakterisana kao nemoralna, nedostojna, jeftina roba, sa prljavim navikama. Nije to bio samo TABU, to je bilo zakonski regulisano stanje. Žene su smele konzumirati cigarete isključivo u svom domu, dok je konzumiranje istih na javnom mestu bilo dopušteno samo muškarcima. To dokazuje i situacija iz 1922. godine kada je jedna Njujorčanka uhapšena zbog konzumiranja cigarete na ulici.
Suvišno je i objašnjavati koliki je to problem bio za “American Tobacco Company”, koja je upravo zbog toga odlučila da angažuje Edvarda Bernajsa, koji se smatra ocem PR-a, a koji je ujedno bio i sestrić čuvenog Sigmunda Frojda.
Feminizam / Marketinško oruđe
Prvi talas feminizma tih godina značajno menja živote žena. Za Edvarda Bernajsa je feminizam bio vrhunsko marketinško oruđe. Cilj – Predstaviti ženu/domaćicu kao slobodnu/nezavisnu individuu koja sa punim pravom konzumira cigarete u javnosti.
Po njegovom mišljenju ljude možemo pasivno naterati da žele stvari koje im nisu potrebne, pozivanjem na nesvesne želje (sloboda, uspeh, neke lične skrivene strasti i lični afiniteti…).
Obzirom da mu je čuveni Frojd bio ujak, ni ne čudi što je razvio i primenjivao psihološke teorije o podsvesti, odnosno njenoj moći u svetu marketinga i manipulacije širokim narodnim masama.
Angažovanjem uglednih psihologa, Edvard je kroz razne eksperimente otkrio šta je okidač, koji će naterati jednu uglednu ženu da konzumira cigarete u javnosti.
Okidač odnosno primarni povod bila je želja za emancipacijom, poravnanjem među polovima i slobodom odlučivanja.
Žene su tih godina smatrale cigarete kao nešto ekskluzivno namenjeno muškarcima, kao proizvod koji daje utisak jačine i moći i kao nešto nedostižno.
DAN F
Dana. 31. marta 1929. godine, žena po imenu Berta Hunt, zakoračila je u gomilu pešaka na “Uskršnjoj paradi” u Njujorku i napravila senzaciju zapalivši cigaretu brenda “Lucky Strike”.
Ona je tada novinaru rekla da je ideju dobila posle neprijatnog susreta na ulici, tokom kojeg ju je nepoznat muškarac zamolio da ugasi cigaretu, jer je to sramota za jednu damu. Tada je shvatila da mora nešto da preduzme po pitanju položaja žena u društvu!
Rekla je da će zapaliti svoju “baklju slobode” u interesu ravnopravnosti polova.
Međutim, ono što “slučajno” nije rekla novinaru jeste da je upravo ona sekretarica Edvarda Bernajsa.
Takođe, izostavila je činjenicu da je Bernajs dobio “zgodan poklon” od “American Tobacco Company” u svrhu promovisanja konzumiranja cigareta među ženama. Ono što se predstavljalo kao borba za emapncipaciju žena, zapravo je bio trik i PR projekat, kako bi se otvorilo potpuno novo tržište za duvansku industriju. Cilj je bio da se ženama dopusti konzumacija, ali skrivena namera bila je povećanje prodaje cigareta.
Za kraj…
Kampanja “Baklje slobode” bila je klasičan primer iskorišćavanja jačanja feminističkih pokreta. Kako porok predstaviti kao slobodu?
Uspeo je u tome. Proširio je prodaju, a žene su postale ravnopravni konzumenti cigareta.
Koliko je to koristilo ženama, stav je ličnog uverenja.
Jedni kažu da je win-win situacija koristila i korporaciji i ženskoj emancipaciji, dok drugi ovu kampanju smatraju prljavom igrom.
Šta vi mislite o tome?
Svetlana Perovanović
Marijana Čolaković
Digitron Media