Objavljivanje cenovnika po pravilniku: šta se traži od trgovaca
Od 1. septembra 2026. cenovnik više nije PDF okačen na sajt.
Pravilnik o objavljivanju cenovnika („Službeni glasnik RS“ 76/2026) traži da veliki trgovci na malo cene objavljuju u obliku koji mašina može da pročita — na svom sajtu, posebno za svaki prodajni objekat, i na Portalu otvorenih podataka. I to pri svakoj promeni cene, ne jednom mesečno.
Za trgovca sa stotinu objekata i nekoliko hiljada artikala, to je tačka na kojoj ručni unos prestaje da bude opcija.
Ko je obveznik
Pravilnik ne pogađa svakoga. Obveznik je trgovac na malo koji je u prethodnoj godini ostvario prihod preko tri milijarde dinara i koji prodaje hranu, kućnu hemiju i sredstva za ličnu higijenu — ukupno 33 kategorije proizvoda.
Odmah da se ogradimo: nismo pravnici i ne procenjujemo da li ste obveznik. To proverite sa svojim pravnikom. Naš deo počinje posle toga i čisto je tehnički.
Devet polja, ne tri
Cenovnik po pravilniku nije spisak naziva i cena. Za svaki artikal traži se devet podataka:
- naziv proizvoda
- robna marka
- bar-kod
- jedinica mere
- prodajna cena
- cena po jedinici mere
- snižena cena, sa datumom početka i kraja akcije
- stopa PDV-a
- vrsta cenovnika
Tu se prva stvar obično zakomplikuje. Bar-kod i cena po jedinici mere postoje u kasi, ali ne uvek u izvozu koji neko svakodnevno šalje. A roba na vaganje i rinfuz često nemaju pravi EAN, nego internu šifru — to je pitanje koje se rešava pre nego što se napiše ijedna linija koda.
Dva mesta, ne jedno
Cenovnik ide na sajt trgovca, posebno za svaki prodajni objekat — što znači da objekat u Nišu i objekat u Subotici imaju svoje adrese i svoje cene, jer se one razlikuju.
Isti podaci idu i na Portal otvorenih podataka, ali tamo u obliku pogodnom za automatsku obradu. To nije ista stvar kao lepa tabela na sajtu. Jedan izvor, dva izlaza: jedan za čoveka, jedan za mašinu.
Rok nije mesec, nego svaka promena cene
Ovo je deo koji najviše iznenadi. Cenovnik se ažurira pri svakoj promeni cene, a presek od prvog u mesecu mora da ostane trajno dostupan.
U praksi to znači dve stvari: proces mora da bude dovoljno jednostavan da neko može da ga pokrene svaki dan bez razmišljanja, i mora da postoji arhiva koja se sama puni. Ako ažuriranje traje pola sata, neće se raditi svaki dan. A ako se ne radi svaki dan, obaveza nije ispunjena.
Zašto je ovo tehnički, a ne pravni problem
Pravilnik kaže šta mora da se objavi. Sve posle toga je cevovod: jedan izvoz iz sistema koji firma ionako održava, uvoz koji ga pročita, javna strana koja se sama napravi po objektu, mašinski fajl za Portal, i arhiva koja čuva svaki presek.
Ključna odluka je da se cene ne unose dvaput. Ako neko mora ručno da prekucava ono što već postoji u ERP-u, rešenje je propalo pre nego što je počelo — ne zato što ne radi, nego zato što niko neće da ga radi svakog dana.
Druga odluka je šta se dešava kad stigne loš fajl. Jedan pogrešan red ne sme da obori ceo cenovnik na sajtu. Stara verzija ostaje dok nova ne prođe proveru.
Kako to izgleda kad radi
Ovo nije prototip. Rešenje radi na živom sajtu trgovinskog lanca, sa cenovnikom po svakom prodajnom objektu. Isti uvoznik, bez ijedne izmene, čita i tuđe izvoze od 2.600 i 5.900 artikala — dužina spiska nije prepreka.
Detalje o samoj usluzi — šta ulazi, šta izlazi i koliko traje uvođenje — napisali smo na posebnoj stranici: objavljivanje cenovnika po pravilniku.
Šta vam treba da biste počeli
- Jedan izvoz cena iz sistema koji već koristite — CSV, Excel, svejedno.
- Spisak objekata sa adresama i, ako ih imate, radnim vremenom.
- Nalog na Portalu otvorenih podataka — otvara ga firma, ne mi.
Sa ta tri komada može da se proceni posao. Bez njih se samo nagađa.
Imate izvoz cena i rok koji teče?
Pošaljite nam jedan izvoz i spisak objekata. Reći ćemo vam šta u njemu fali za pravilnik i koliko bi uvođenje trajalo — pre nego što se bilo šta započne.
Ako ispadne da vam ne treba, i to ćemo vam reći.