Hajde zamislite jedan dan bez društvenih mreža?
Jel se sećate onog starog leksikonskog pitanja – šta biste nosili sa sobom na pusto ostrvo?
Dve ili tri opcije, a vama se sve manta u glavi dok ne promislite dovoljno dobro šta je dovoljno važno…
E pa tu je analogija koju smo prvobitno želeli da vam predočimo.
Teško je. Jako je teško bez društvenih mreža. I to je tako.
Moje ime je Svetlana. Da mi je te 2013. godine, kada sam upisivala studije novinarstva, neko rekao da će društvene mreže biti moj posao, plata, profesionalno usmerenje, verovatno bih se samo nasmejala i nastavila da maštam o istraživačkom novinarstvu.
Zašto sam ovo spomenula?
Zato što je upravo ovaj relativno kratak vremenski period od nepunih 10 godina, pokazao koliko je svaki segment naših života našao duboko utemeljenje upravo u društvenim mrežama i postao business platforma, medij i mesto razmene ponude i potražnje.
“Video killed the radio star!”
Ma mreže su ubile čak i najdominantniji medij – televiziju. A pravac u kojem će sve to ploviti čak se i ne nazire. Čist horizont. E tu nastupamo mi, da na tom horizontu postavimo neke siluete.
Ukoliko jedna Jelena, Milica ili Nevena svoj život, ideje, inspiracije i nedoumice dele sa ostatkom social network zajednice, normalno je da će i potencijalni proizvodi, kompanije i klijenti iz različitih branši želeti da vas pridobiju i zadive na mestu gde ste srećni, opušteni i gde provodite mnogo vremena. To su upravo društvene mreže. Safe place.
E tu volimo da potrošimo svoj novac, na mestu gde se osećamo lepo.
Iz ugla jednog social marketing managera i copywritera dan i počinje i završava se sa pitanjima:
- Koliki share imamo?
- Da li smo došli do dovoljnog broja ljudi, da li nam je reach za određen vizual, situaciju, ponudu zadovoljavajuć?
- Da li smo učinili nešto originalno, novo, interesantno?
- Da li je bar jedan naš copy, vizual ili ideja probudila kod ljudi emociju, empatiju…?
- Jel call to action dobro usmeren, odnosno da li smo dobro procenili šta je cilj određene kampanje?
Svako ovo pitanje konkluzija je svih prethodnih premisa, a one su:
- Želim da se ljudima svidi ono što radim! (Iz ugla klijenta)
- Želim da svi vide ono što radim!
- Želim da budem premijera na tržištu!
- Želim da to što radim ljudi vole, osećaju i žele da podele sa svojim najdražima!
- Želim da znam kome treba da se obratim!
Većina ovih stvari na početku karijere prosečnog marketara predstavlja hodanje u mraku dok tražimo prekidač za svetlo, ali to vremenom toliko uđe u našu krv, da retko koji projekat može da prođe bez dobro razrađene logistike i dobro postavljenih ciljeva.
Nije lako! Uopšte nije lako!
Stresno je! O da! Stresno!
Sve što si učinio za taj dan već sutra je zaboravljeno, jer su ljudi gladni novog, svežeg, neviđenog. Treba pronaći pravi balans i uravnoteženo stvarati sadržaj koji će istovremeno podrivati sve one navike koje naša publika očekuje od nas, jer je navikla na to, ali isto tako i dopreti do nekog novog auditorijuma kroz potpuno nove, smele i drugačije sadržaje.
Onaj ko to uspe, može se smatrati uspešnim!
Naš poziv je dinamičan, kreativan, iscrpljujuć i pomalo neshvaćen.
I dalje ćemo za mnoge druge delatnosti biti oni koji “mlate praznu slamu”, “drndaju telefone ceo dan i uzimaju dobru lovu”, a ono što oni ne znaju je da je za nas svaki dan nova prazna stranica koju treba popuniti, jer juče… Šta to beše juče?
Neka misle tako, glamurozno zvuči zarađivati dok pratiš LIKE ikonice i story preglede all day long, but…
Pokušajte i vi sav taj glamur.
Tu smo mi!
Digitron Agency